Lečenje psorijaze – aktuelne preporuke

Za lečenje psorijaze se koriste različiti preparati koji se nanose na kožu, uzimaju oralno ili injektiraju. Najčešće korišćeni preparati koji se nanose direktno na kožu a služe za lečenje psorijaze su:

Kortikosteroidi

Ovi antiinflamatorni lekovi se najčešće propisuju za lečenje blage do umerene psorijaze. Deluju tako što smanjuju upalu, crvenilo, svrab i perutanje kože. Dostupni su u različitim farmaceutskim oblicima: ulja, masti, kreme, losioni, gelovi, pene, sprejevi i šamponi. Najčešće se upotrebljavaju: hidrokortizon, triamcinolon i klobetazol.

Analozi vitamina D

Sintetski oblici vitamina D (kalcipotrien i kalcitriol) deluju protivupalno i usporavaju rast ćelija kože. Mogu se koristiti samostalno ili u kombinaciji s kortikosteroidima.

Retinoidi

Derivati vitamina A (tazaroten) utiču na rast i diferencijaciju kožnih ćelija, smanju upalu i podsriču proizvodnju kolagena. Mogu se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim preparatima. Tazaroten se koristi u obliku gelova i krema za lečenje blage do umerene psorijaze koja ne prekriva više od 10% površine kože.

Inhibitori kalcineurina

Takrolimus i pimekrolimus su inhibitori kalcineurina a ostvaruju svoje dejstvo tako što utiču na imunski odgovor. Mogu biti posebno korisni na osetljivim područjima, kao što su oči i genitalije. Često se koriste umesto kortikosteroida.

Salicilna kiselina

Salicilna kiselina je keratolitički agens koji pomaže omekšavanju i uklanjanju ljuski. Često se kombinuje s drugim topičkim tretmanima radi poboljšanja njihove efikasnosti.

Emolijenti i hidratantne kreme

Iako ne predstavljaju direktni tretman za psorijazu, redovno održavanje hidrirane kože može pomoći u smanjenju suvoće i svraba. Emolijenti se mogu koristiti zajedno s drugim topikalnim tretmanima.

Psoralen (PUVA)

Psoralen je fotosenzitivni agens koji, kada se nanese topikalno na kožu, aktivira se izlaganjem ultraljubičastom zračenju A (UVA). Ova kombinacija poznata je kao PUVA i koristi se u određenim tipovima psorijaze.

Topikalni antibiotici

U slučajevima kada je psorijaza praćena bakterijskim infekcijama, lekar može propisati topikalne antibiotike radi kontrole infekcije.

Preparati na bazi katrana

Katran se dugi niz godina koristi za lečenje psorijaze. Pomaže u smanjenju upale, svraba i ljuspanja kože. Preparati na bazi katrana dostupni su u različitim oblicima, poput krema, masti i šampona.

Ovo su samo neki od preparata koji se koriste za lečenje psorijaze. Vaš dermatolog će vam preporučiti najbolji preparat za vaš tip i težinu psorijaze, kao i za vaše individualne potrebe i želje. Važno je napomenuti da izbor tretmana zavisi od ozbiljnosti i lokacije psorijaze, kao i od individualnih faktora pacijenta. Takođe, redovne posete zdravstvenom radniku su ključne kako bi se pratila efikasnost tretmana i upravljalo eventualnim neželjenim efektima. Uvek se konsultujte sa zdravstvenim profesionalcem pre nego što započnete ili promenite režim lečenja psorijaze.

Nedostaci terapije kortikosteroidima

Neželjena dejstva koja se mogu javiti prilikom upotrebe kortikosteroida su:

• Peckanje, žarenje ili svrab kada se lek nanese. Ovo se obično poboljšava kako se koža navikne na tretman
• Stanjivanje kože, koje čini kožu sklonijom modricama, kidanju i infekcijama
• Strije, koje su tanke, roze ili ljubičaste linije koje se pojavljuju na koži, posebno na butinama, stomaku, grudima i rukama
• Promena boje kože, koja može da uzrokuje da koža postane svetlija ili tamnija od normalne
• Akne, koje mogu da izazovu mitisere, bubuljice ili akne na licu ili drugim delovima tela
• Rast dlaka, koji može da uzrokuje neželjeni rast dlaka na licu ili drugim delovima tela
• Problemi sa očima, koji mogu da nastanu ako lek dospe u oči ili se koristi oko očiju. To mogu biti glaukom, katarakta i gubitak vida
• Hormonski problemi, koji mogu da nastanu ako lek prodre u krvotok i utiče na nadbubrežne žlezde, koje proizvode hormone. To mogu biti zaostajanje u rastu kod dece, gojaznost, dijabetes, osteoporoza i Kušingov sindrom.

Da bi se smanjio rizik od navedenih neželjenih dejstava, topikalni kortikosteroidi treba da se koriste po uputstvu lekara, u najnižoj efikasnoj dozi i najkraćem mogućem vremenu. Takođe, treba da se nanose samo na zahvaćena područja kože, a ne na lice, genitalije ili druge osetljive delove, osim ako to nije savetovao lekar. Upotreba hidratantnih krema, zaštite od sunca i nežne nege kože takođe može da pomogne u sprečavanju ili ublažavanju nekih od nuspojava. Ako doživite bilo kakve ozbiljne ili uporne nuspojave, odmah se obratite svom lekaru.

Nedostaci terapije derivatima vitamina D

Neželjeni efekti zavise od vrste analoga vitamina D, doze, trajanja terapije i individualne osetljivosti pacijenta. Neki od mogućih neželjenih efekata su:

• Bol u stomaku, glavobolja, mučnina, povraćanje, dijareja, zatvor, smanjen apetit, gubitak težine
• Suva usta, dehidracija, metalni ukus u ustima
• Osip, svrab, crvenilo, iritacija ili opekotine na koži
• Slabost, umor, vrtoglavica, malaksalost, nesanica
• Bol u mišićima ili kostima
• Srčane aritmije, ubrzan rad srca, drhtavica
• Povišen nivo kalcijuma u krvi (hiperkalcemija) ili urinu (hiperkalciurija), što može dovesti do oštećenja bubrega, kamenca u bubregu, kalcifikacije krvnih sudova ili tkiva, poremećaja rada srca ili mozga
• Alergijske reakcije, kao što su otok lica, usana, jezika ili grla, otežano disanje, anafilaktički šok

Ako primetite bilo koji od ovih neželjenih efekata, obavezno se obratite svom lekaru ili farmaceutu. Oni će vam savetovati kako da smanjite rizik od neželjenih efekata i kako da prilagodite dozu ili promenite lek ako je potrebno. Takođe, pratite uputstva za upotrebu analoga vitamina D i ne prekoračujte propisanu dozu.

Nedostaci terapije retinoidima

Retinoidi mogu imati i neželjene efekte, koji zavise od vrste, jačine, načina primene i trajanja terapije retinoidima, kao i od individualne osetljivosti pacijenta Neki od mogućih neželjenih efekata retinoida su:

• Iritacija kože. Ovo je najčešći neželjeni efekat retinoida, posebno kod jačih i oralnih oblika. Iritacija kože se manifestuje kao crvenilo, peckanje, suvoća, ljuspanje, svrab ili osećaj zatezanja kože. Ovaj neželjeni efekat se obično javlja na početku terapije i može se smanjiti postepenim povećavanjem doze, korišćenjem hidratantnih krema, izbegavanjem drugih iritirajućih sredstava na koži i zaštitom od sunca
• Povećana osetljivost na sunce. Retinoidi mogu povećati osetljivost kože na sunčevu svetlost i povećati rizik od opekotina, fleka i starenja kože. Zato je važno koristiti kremu sa zaštitnim faktorom od najmanje 30 i izbegavati izlaganje suncu tokom terapije retinoidima
• Poremećaji vida. Retinoidi mogu uticati na vid, posebno noćni vid, i izazvati suvoću, crvenilo, svrab ili otok očiju Ovi neželjeni efekti su češći kod oralnih retinoida i mogu se pogoršati kod osoba koje nose kontaktna sočiva. Zato je potrebno redovno kontrolisati vid i oči kod lekara oftalmologa i izbegavati vožnju ili druge aktivnosti koje zahtevaju dobar vid tokom terapije retinoidima
• Poremećaji jetre. Retinoidi mogu povećati nivo jetrenih enzima i izazvati oštećenje jetre, žuticu, gubitak apetita, mučninu, povraćanje ili bol u stomaku. Ovi neželjeni efekti su češći kod oralnih retinoida i mogu se otkriti redovnim analizama krvi. Zato je potrebno pratiti funkciju jetre i izbegavati alkohol i druge hepatotoksične supstance tokom terapije retinoidima
• Poremećaji lipida. Retinoidi mogu povećati nivo holesterola i triglicerida u krvi i izazvati hiperlipidemiju, koja je faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Ovi neželjeni efekti su češći kod oralnih retinoida i mogu se otkriti redovnim analizama krvi. Zato je potrebno pratiti nivo lipida i izbegavati masnu hranu i druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti tokom terapije retinoidima
• Poremećaji kostiju. Retinoidi mogu uticati na rast i razvoj kostiju i izazvati bolove u zglobovima, mišićima ili kostima, artritis, osteoporozu, kalcifikaciju mekih tkiva ili preuranjeno zatvaranje rastućih ploča. Ovi neželjeni efekti su češći kod oralnih retinoida i mogu se otkriti redovnim rendgenskim snimcima.Zato je potrebno pratiti stanje kostiju i izbegavati preteranu fizičku aktivnost ili traumu tokom terapije retinoidima
• Poremećaji centralnog nervnog sistema. Retinoidi mogu uticati na raspoloženje, ponašanje i kognitivne funkcije i izazvati glavobolju, vrtoglavicu, pospanost, nervozu, depresiju, anksioznost, suicidalne misli ili pokušaje. Ovi neželjeni efekti su češći kod oralnih retinoida i mogu se pogoršati kod osoba koje imaju psihijatrijske poremećaje. Zato je potrebno pratiti mentalno stanje i potražiti pomoć lekara ili psihologa ako se javi bilo koji od ovih simptoma tokom terapije retinoidima
• Teratogeni efekti. Retinoidi mogu izazvati ozbiljne urođene mane kod fetusa ako se koriste tokom trudnoće ili dojenja https://www.medicalnewstoday.com/articles/retinoids. Ovi neželjeni efekti su češći kod oralnih retinoida i mogu se sprečiti korišćenjem pouzdanih metoda kontracepcije i izbegavanjem trudnoće ili dojenja tokom terapije retinoidima i najmanje šest meseci nakon nje. Zato je potrebno obavestiti lekara o planovima za trudnoću ili dojenje i redovno raditi testove na trudnoću tokom terapije retinoidima. Ovo su samo neki od neželjenih efekata retinoida.

Nedostaci terapije inhibitorima kalcineurina

Neželjeni efekti kalcineurin inhibitora zavise od toga da li se koriste u lokalnom ili oralnom obliku. Kalcineurin inhibitori su lekovi koji deluju tako što sprečavaju aktivaciju T ćelija imunog sistema, koje mogu izazvati upalu i simptome psorijaze. Neželjeni efekti lokalnih kalcineurin inhibitora su obično blagi i prolazni. Najčešći neželjeni efekat je iritacija kože na mestu primene, koja se manifestuje kao peckanje, svrab, crvenilo ili suvoća. Drugi mogući neželjeni efekti su alergijski kontaktni dermatitis, folikulitis, reaktivacija infekcije (herpes simpleks i virusne bradavice), pojačano crvenilo lica posle konzumiranja alkohola, rozacea, akne, molluscum contagiosum ili tinea incognito. Neželjeni efekti oralnih kalcineurin inhibitora su obično ozbiljniji i zahtevaju redovno praćenje i kontrolu. Neki od neželjenih efekata su gingivalna hiperplazija (uvećanje desni), hipertrihoza (prekomeran rast dlaka), alopecija (gubitak kose), poremećaji vida, poremećaji jetre, poremećaji lipida, poremećaji kostiju, poremećaji centralnog nervnog sistema i teratogeni efekti (urođene mane kod fetusa ako se koriste tokom trudnoće ili dojenja).

Reference:

1. Lee HJ, Kim M. Challenges and Future Trends in the Treatment of Psoriasis. Int J Mol Sci. 2023;24(17):13313. Published 2023 Aug 28. doi:10.3390/ijms241713313
2. Singh A, Easwari TS. Recent Advances in Psoriasis Therapy: Trends and Future Prospects. Curr Drug Targets. 2021;22(15):1760-1771. doi:10.2174/1389450122666210118103455
3. Bakshi H, Nagpal M, Singh M, Dhingra GA, Aggarwal G. Treatment of Psoriasis: A Comprehensive Review of Entire Therapies. Curr Drug Saf. 2020;15(2):82-104. doi:10.2174/1574886315666200128095958
4. Raharja A, Mahil SK, Barker JN. Psoriasis: a brief overview. Clin Med (Lond). 2021;21(3):170-173. doi:10.7861/clinmed.2021-0257
5. Ghafoor R, Patil A, Yamauchi P, et al. Treatment of Scalp Psoriasis. J Drugs Dermatol. 2022;21(8):833-837. doi:10.36849/JDD.6498